актуелно 

Извештај о раду Историјског архива „Средње Поморавље“ у Јагодини за 2016. годину (преузми doc.)

Интерни конкурс за попуњавање  радног места у Историјском архиву ”Средње Поморавље” у Јагодини (преузми doc.)

Одлука ододели уговора - Микрофилмовање и дигитализацију црквених матичних књига Историјског архива у Јагодини и дела матичних књига Браничевске и Шумадијске епархије (преузми pdf.)

Позив за подношење понуде за микрофилмовање и дигитализацију црквених матичних књига Историјског архива у Јагодини и дела матичних књига Браничевске и Шумадијске епархије (преузми pdf.)

Конкурсна документација за подношење понуде за микрофилмовање и дигитализацију црквених матичних књига Историјског архива у Јагодини и дела матичних књига Браничевске и Шумадијске епархије (преузми doc.)

Позив за набавку компакт полица (преузми pdf.)

Koнкурсна документација за компакт полице (преузми doc.)

Појашњење у вези са припремањем понуде за јавну набавку број 1/2015 (преузми doc.)

Одлука о додели Уговора за јавну набавку израде и монтаже компaкт полица (преузми pdf.)

Обавештење о закљученом уговору (преузми pdf.)

Прочитајте интервју са историчарем Милорадом Јовановићем, вишим архивистом Историјског архива Јагодине поводом објављивања именског регистра за око 1500 лица којима је одузета имовина по основу национализације. (Извор: Недељник „Нови пут”) Више...


ИСТОРИЈАТ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ЈАГОДИНА

Министарство просвете НРС априла 1948. године оснива 16 архивских средишта на подручју Србије. Једно од тих средишта основано је 15. априла 1948. године у Светозареву. Средиште је представљало зачетак организоване заштите архивске грађе на подручју некадашњег Моравског округа. 

Основни задаци новооснованог архивског средишта били су евидентирање архивске грађе на терену и предузимање заштитних мера спасавања архивалија. У том погледу Министарство просвете НРС издало је Упутство за руководиоце архивских средишта „да се на време и тачно примени и изврши Наредба о привременом спасавању архива”. По Упутству, руководилац архивског средишта био је обавезан да пронађе, попише и опише све архиве.

Архивско средиште у Светозареву обављало је делатност на подручју бившег Моравског округа. Љубивоје Поповић, професор историје у Гимназији, био је први руководилац Средишта. Без просторија и са хонорарним руководиоцем. Средиште се у самом зачетку суочило са проблемом опстанка због игнорисања и неразумевања сврсисходности његовог постојања.

Одласком Љубивоја Поповића 1. октобра 1948. године покренут је рад Средишта до 7. марта 1949. године, када је именован нови руководилац - Љубиша Вујић, судија у пензији. Архивско средиште се поново нашло на почетку суочено са неразумевањем локалне власти, али и без шире друштвене подршке. У настојању да се обезбеди подршка образован је Саветодавни одбор који је имао шест чланова, представника среских народних одбора. Захваљујући Љубиши Вујићу оживела је и редовна делатност Архива свестранијим евидентирањем архивске грађе. Такође, обезбеђен је и простор за смештај ове установе у улици Ђуре Јакшића бр. 2 (бивша кафана "Талпара").

На тај начин створени су услови за оснивање сталне установе заштите којој би се посебним законом дало достојанство културне институције.

ГРАДСКА ДРЖАВНА АРХИВА

На основу Општег и Републичког закона о државним архивима, Извршни одбор Градског народног одбора среза Светозарево је 6.12.1951. године донео Одлуку о оснивању Градске државне архиве у Светозареву. Подручје рада Градске државне архиве обухватало је градове Светозарево, Параћин и Ћуприју и белички, раванички, параћински, ресавски и деспотовачки срез. Градска државна архива је задржала просторије некадашњег Средишта, у одељењу површине 40 м2 које је било подељено на магацински и службени простор. Архивалије су повезиване канапом и одлагане на патосу.

Две године после оснивања (1953.) Градски народни одбор је одредио две просторије у улици Бошка Ђуричића бр. 10 (зграда Трговинске коморе) за смештај архивске грађе. Један део архивске грађе „републиканског значаја у 15 сандука и 23 кутије од американ. пакета” смештен је у закупљеном простору у улици Хајдук Вељка бр. 9. Архивом је руководио в.д. управник Љубиша Вујић, дотадашњи руководилац Средишта, чиме је обезбеђен континуитет у раду.

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ СРЕЗА СВЕТОЗАРЕВО

Градску државну архиву у погледу финансирања 1. јануара 1956. године преузима Народни одбор среза Светозарево. Подручје надлежности Архива је задржано и простирало се на 26 општина среза Светозарево. Упоредо са овом променом Градска државна архива 1957. године мења назив у Историјски архив среза Светозарево. Тада је донет први Статут који је дефинисао Архив као „стручну и научну буџетску установу засновану на начелима друштвеног управљања”. Основна функција Архива је да „прикупља, чува и заштићује, сређује, обрађује, публикује важну архивску грађу и омогућује њену научну, службену и другу употребу”. Крајем 1962. године дошло је до статусне промене Архива пошто је Народни одбор среза Крагујевац преузео права оснивача Историјског архива у Светозареву. Наредне године Архив је усељен у нове просторије прилагођене намени на Скверу народне омладине број 1. Организациона структура у Архиву такође је доживела преображај. Повећањем броја радника (десет) попуњени су запостављени одсеци, а одсек сређивања и обраде добио је троје службеника. Наведене статусне и организационе промене су постепено утирале пут ка профилисању архива модерног типа.

САВРЕМЕНИ АРХИВ

Закон о управљању у области културе 1968. године и нови Закон о архивској грађи и архивској служби 1967. године, створили су услове да се архивска служба у потпуности развије у складу са новим политичким, државотворним и културним стремљењима. Самоуправљање је потпуно продрло у архивске колективе, чиме је суштински измењена организација рада и управљања. Органи управљања у архивима били су радна заједница, савет, стручно веће и директор. Историјски архив среза Светозарево је, поред наведених промена, добио новог титулара. Укидањем среза Крагујевац 31. марта 1967. године, право и обавезе оснивача преузела је СО Светозарево, а суоснивача СО Ћуприја, Параћин, Деспотовац, Свилајнац и Рековац. Нове просторије архива у некадашњој Учитељској школи „Сретен Аџић” које су усељене крајем априла 1973. године и адаптирана зграда „павиљона” за пословни простор 1975. године као и промена назива 14. децембра 1974. године у Историјски архив „Средње Поморавље”, коначно су дефинисале Архив Јагодине као архив модерног типа.

ГАЛЕРИЈА

images/stara_zgrada_arhiva_mala.jpg
Две године после оснивања 1953. године, Градски народни одбор је одредио две просторије у објекту у улици Бошка Ђуричића бр. 10 у Светозареву (зграда Трговинске коморе) за смештај архивске грађе.
images/ljubisa_vujic_mala.jpg Захваљујући Љубиши Вујићу оживела је и редовна делатност Архива свестранијим евидентирањем архивске грађе.
images/administrativna_zgrada_mala.jpg Године 1975, адаптирана је зграда „павиљона” за административну зграду Историјског архива Светозарево.
images/zgrada_depoa_mala.jpg У приземљу зграде „старе” Учитељске школе, смештен је депо Историјског архива Јагодине.

ВЕСТИ

На овој страници упознајте се са актуелним информацијама, дешавањима, промоцијама и најавама догађаја у организацији Историјског архива Јагодина  Више...

ИНФОРМАТОР О РАДУ

Информатор о раду Историјског архива „Средње Поморавље”, Јагодина  Више...

ПИШИТЕ ЗА ЧАСОПИС „КОРЕНИ”

Часопис „Корени” је зборник историографских и архивистичких радова који се односе на проучавање прошлости и традиције Средњег Поморавља, Ресаве и Левча. Покренут је 2003. године и до децембра 2009. године објављено је седам бројева. Више...

АПЕЛ

Депо Историјског архива Јагодине, односно приземље зграде а и читав објекат, су у веома руинираном стању, зидови су на многим местима испуцали, опао је плафон на многим местима, столарија и подови су скоро неупотребљиви, а међуспратна конструкција протрулела и већим делом неупотребљива. Више...

ГАЛЕРИЈА

Од великог броја вредних јединица архивске грађе и књига које се чувају у Историјском архиву у Јагодини, овом приликом упознајемо вас са следећим документима и публикацијама. Више...